Razvoj govora od rođenja do pete godine

  Govor se uči od rođenja, od prvog plača i gukanja te prvih   ponavljanja reči roditelja. Dete pokušava oponašati svim   svojim osjetilima sve prikupljene informacije iz okoline.   Porodica, naročito roditelji, imaju temeljnu ulogu u razvoju   govora kao i u ranom prepoznavanju govorno-jezičnih   poteškoća.

  Treba imati na umu da je svako dete jedinstveno i sledi svoj   individualni tempo razvoja.

Razvojni period od rođenja do 3. meseca

Receptivni govor (slušanje i razumevanje)	Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
Smiri se ili se smeje kad mu se govori. Prepoznaje majčin glas i smiri se ako plače. Boji se jakih zvukova. Povećava ili smanjuje cuclanje kao reakciju na zvukove.	Proizvodi glasove i zvukove zadovoljstva (guguće). Različito plače za zadovoljavanje različitih potreba. Smeši se na ljudski lik.

Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:

• Teškoće u hranjenju zbog oralno-motornih problema.
• Majka ne komunicira s detetom.

Razvojni period od 4. do 6. meseci

Receptivni govor (slušanje i razumevanje)	Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
Usmeravanje pogleda prema izvoru zvuka. Reagovanje na promene visine glasa. Primećuje igračke koje proizvode zvukove. Pokazuje interes za muziku.	Brblja i proizvodi zvukove slične glasovima p, b, m (pa-pa, ba-ba, ma-ma). Glasovno izražava uzbuđenje i nezadovoljstvo. Grglja zvukove kad se ostavi samo ili u igri.

Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:

• Dete većinu vremena uopšte ne govori (ćuti).
• Dete nema i ne razvija pogled u oči (kontakt očima).
• Dete ne ragira (ili vrlo slabo reaguje) na buku i glasne zvukove.

Razvojni period od 7. meseca do godinu dana

Receptivni govor (slušanje i razumevanje)	Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
Okreće se prema smeru izvora zvuka. Uživa u igri ku-kuc (skrivanje lica iza dlanova). Sluša i usmerava pažnju kada mu se govori. Prepoznaje neke reči (sok, medo, noga). Počinje odgovarati na zahtjeve („dođi“, „želiš još?“).	Koristi se govorom ili zvukovima kako bi pridobio pažnju okoline. Brbljanje ima izmene ritma (duge i kratke grupe zvukova). Imitira različite govorne zvukove. Izgovara jednu ili dve reči (tata, mama) iako ne moraju te reči biti jasne.

Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:

• Dete je prestalo ili nije niti počelo brbljati.
• Dete ne koristi vokalnu igru s odraslima.
• Nema dosljedne reakcije na glasne zvukove.
• Ne komunicira pokazivanjem ili vokalizacijom s okolinom.
• Ne reaguje na zapovedi ili kratke zahteve.
• Ne služi se različitim glasovima izmenjivog tempa i intonacije.

Razvojni period od 1. do 2. godine

Receptivni govor (slušanje i razumevanje)	Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
Zna pokazati neke delove tijela. Sluša i razume jednostavna pitanja i naredbe („Donesi medu“, „Gde je mama?“, Poljubi bebu!“). Sluša kratke priče i voli pesmice. Pokazuje slike u knjizi kada ih se imenuje.	Rečnik se proširuje („svaki dan po jedna nova reč“). Koristi upitne reči („Što to?“, „Gde zeko?“, „Ide pa-pa?“). Koristi rečenice od dve reči („još skakati“, „neće vode“, „tatin auto“). Koristi se različitim suglasnicima na početku reči.

Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:

• Dete ne razume jednostavne verbalne zapovedi („donesi bebu“).
• Dete ne pokazuje interes za govor i govorno izražavanje.
• Dete ne pokušava oponašati govor odraslih.
• Koristi samo neverbalnu komunikaciju i pokazivanje predmeta, bez korištenja riječi.

Razvojni period od 2. do 3. godine

Receptivni govor (slušanje i razumevanje)	Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
Razume razlike u značenju suprotnih pojmova (veliko-malo, gore-dole, idi-stani, noć-dan, ima-nema). Sluša i izvodi dve molbe zaredom (uzmi bebu i stavi je u krevet).	Imenuje većinu stvari (ima reč za gotovo sve oko sebe). U spontanom govoru koristi 2-3 rečenice kako bi postavljalo pitanja i komentarisalo stvari oko sebe. Imenuje predmete koje želi dobiti (traži željeno govorom). Okolina razume detetov govor (uključujući slušatelje koji ne poznaju dete).

Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:

• Ne reagira tj. ne izvodi dvočlane zapovedi.
• Ne povezuje dve reči.
• Detetov govor je nerazumljiv i roditeljima.
• Dete ne razvija simboličku igru.

Razvojni period od 3. do 4. godine

Receptivni govor (slušanje i razumevanje)	Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
Dete čuje i reaguje kada ga zovu iz druge prostorije. Sluša radio i TV na istoj visini glasnoće kao i odrasli. Razume jednostavna pitanja tipa: Ko? Što? Gde? Zašto?	Govori o svojim aktivnostima, razgovara i opisuje svakodnevne situacije. Detetov govor je razumljiv svima. Koristi višečlane rečenice (od 4 ili više reči). Dete govori lako, tečno, bez ponavljanja slogova ili reči.

Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:

• Detetov govor je nerazumljiv.
• Detetov rečnik je siromašan.
• Detetov rečenični izraz je kratak i siromašan.
• Produljeno fiziološko mucanje (sve izraženija nefluentnost govora).

Razvojni period od 4. do 5. godine

Receptivni govor (slušanje i razumevanje)	Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
Dete sluša i obraća pažnju na priče te odgovara na pitanja o njima. Dete čuje i razume većinu onoga što je rečeno kod kuće ili u prostorima u kojima boravi.	U rečenicama koristi mnogo detalja – ima bogat rečenični izraz. Dete priča priče dosledne temi. Lako komunicira i s odraslima i s decom. Većinu glasova izgovara pravilno (osim l, lj i r, ali tu je potrebna procena logopeda). Dete koristi pravilne gramatične iskaze.

Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:

• Dete nije u stanju ispričati kratak sjed dogadaja.
• Dete ne razume složenije jezične konstrukcije.
• Detetov govor je nerazumljiv.
• Prisutne su teškoće artikulacije tj. nepravilan izgovor nekih glasova.
• Detetov govor je netečan, postoje zastajkivanja ili ponavljanja.
• Postoje teškoce u sporazumevanju s drugom decom, teže ostvaruje kontakt zbog nerazumljivog govora.
  
  

Dete od 5. godine nadalje treba potpuno razumeti složeni govor. Rečenice koje dete koristi moraju biti složene i gramatički ispravne, a rečnik svakog dana sve bogatiji. Artikulacija (izgovor) svih glasova mora biti ispravna, uključujući i glas r. U tom uzrastu dete već treba pokazivati interes za čitanje i pisanje te je u stanju napisati svoje ime. Dete pravilno drži olovku normalnog stiska. Takođe je usvojilo orijentaciju na telu, u prostoru i na papiru. Takođe dete treba prepoznavati i imenovati boje te mehanički brojiti do 10 ili 20.
Što se tiče koncenracije i pažnje, pažnju može održati na zadatku 15 do 20 minuta, a trajanje igre može biti i 60 minuta uz kratke otklone pažnje.

Shema razvoja govora (navedena gore) predstavlja u prosjeku uzrast do kojeg većina dece savlada određene veštine. Deca obično ne savladaju sve veštine navedene u pojedinom periodu dok ne dostignu gornju granicu uzrasta. Ako Vaše dete nije savladalo neku veštinu od svih nabrojanih za pojedini uzrast odmah ne znači da ima govorno-jezični poremećaj. Ipak, ako dete nije savladalo većinu veština za pojedinu dob, potražite stručno mišljenje i savet logopeda.