Poremećaj čitanja i pisanja

  Pojam specifični poremećaji u čitanju obuhvata odstupanja   koja detetu stvaraju ozbiljne teškoće u ovladavanju čitanja   bez obzira na dovoljni stupanj intelektualnog i govornog   razvoja, normalan vid i sluh, te optimalne uvijete redovnog   podučavanja. Greške u čitanju su kod disleksičnog deteta   mnogobrojne i stalno prisutne.

  Pod “specifičnim poremećajima u pisanju” podrazumeva se   stabilna nesposobnost deteta da svlada veštinu pisanja   (prema pravopisnim pravilima određenog jezika), koja se

ispoljava u mnogobrojnim, trajnim i tipičnim greškama. Teškoće, odnosno greške, nisu povezane s neznanjem pravopisa i trajno su prisutne bez obzira na dovoljan stepen intelektualnog i govorng razvoja, normalno stanje osetila, sluha i vida te redovno školovanje.

Vidljivi simptomi disleksije i disgrafije:

• teškoće pri čitanju – slovkanje, nepovezivanje reči,
• teškoće pri pisanju – izostavljanje slova u pisanju, zamjena slova ili slogova,
• neuredan rukopis,
• teškoće u pronalaženju primerenog značenja reči,
• teškoće u razumevanju teksta,
• teškoće pri izražavanju misli u pisanom obliku,
• poteškoće pri upotrebi zamenica i priloških oznaka,
• zabune u orijentaciji “ levo-desno” ili “ gore-dole”,
• neprecizno i pogrešno ponavljanje onog što čuje,
• teškoće u matematici, vezane uz nizove brojeva ili redosled matematičkih operacija,
• teškoće u orijentaciji “juče – danas – sutra” (šta je bilo juče, šta je danas, a šta će biti sutra), te pri orijentaciji na satu.

Osim samih teškoća u čitanju i pisanju , mogu se javiti  i popratne teškoće:

• poremećaji pažnje,
• poremećaji memorije,
• poremećaji vizualno – prostorne percepcije,
• poremećaji koordinacije i orijentacije,
• teškoće u usmenom govoru,
• nezrelost emocija.

SAVETI RODITELJIMA

• Nemojte dete proglasiti lenjim ako izbegava čitanje i pisanje.
• Nemojte zahtevati da čita “naglas”.
• Nemojte ga upoređivati s drugom decom u razredu.
• Nemojte stalno prigovarati da mu je rukopis neuredan.
• Ohrabrite ga da sme raditi i polako ako mu je to lakše.
• Otvoreno razgovarajte o stvarima koje mu ne idu za rukom.
• Pohvalite ga za sve što učini dobro.
• Sarađujte s detetovim učiteljima i objasnite im s kojim i kakvim se teškoćama dete susreće.
• Nemojte razvijati osjećaj krivnje ni kod sebe niti kod samog deteta, jer se tako uništava detetovo samopouzdanje i smanjuje se mogućnost napretka.
• Potičite ga u drugim aktivnostima u kojima je kreativan i maštovit.
• Javite se logopedu radi tačnog dijagnostikovanja i potrebnog uključivanja deteta u tretman s vežbama čitanja i pisanja, gde će se dati naglasak na vezu slovo-glas.
• Recite detetu da su i mnoge poznate osobe (npr. Tom Cruise, Hans Christiann Andersen, Leonardo da Vici, Albert Einstein, Steve McQueen i dr.) imali disleksiju.