Mucanje

  Mucanje (balbuties) je poremećaj govora u kojem je   normalan tok govora prekinut čestim ponavljanjem ili   produljivanjem govornih zvukova, slogova ili reči ili osoba ne   može početi govoriti reč. Prekidi u govoru mogu biti praćeni   učestalim treptanjem očiju, drhtanjem usana i/ili čeljusti ili   drugim neobičnim oblicima ponašanja koja osoba koja   muca radi dok pokušava govoriti.

  Određene situacije, kao što su govor ispred više ljudi ili   razgovaranje na telefon često pogoršavaju mucanje, dok

neke druge situacije kao što su pevanje ili govor na samo, često popravljaju poremećaj.

Ko muca?

Mucanje pogađa osobe svih dobi, ali najčešće je kod dece uzrasta između 2 i 6 godina starosti koja razvijaju govor. Dečaci triput češće mucaju nego devojčice. Većina dece ipak preraste svoje mucanje te se procenjuje kako manje od 1% odraslih muca. Mnogi pojedinci s ovim poremećajem postali su uspešni u karijerama koje su zahtevale javni govor. Na popisu ovih osoba nalaze se Winston Churchill, glumica Marilyin Monroe, glumci James Earl Jones, Bruce Willis i Jimmy Stewart te pevačice Carly Simon i Mel Tillis,itd..

Šta uzrokuje mucanje?

Još uvek se ne zna sa sigurnošću što uzrokuje mucanje. Različiti faktori ili kombinacije faktora mogu kod različitih ljudi uzrokovati pojavu mucanja. Nadalje, ono što uzrokuje mucanje može se vrlo razlikovati od onoga što vremenom održava poremećaj ili ga čini gorim. Moguće okolnosti koje verovatno uzrokuju mucanje su: poremećaj u koordinaciji pokreta govornih mišića, pomanjkanje cerebralne kontrole nad govornim funkcijama, brzina razvoja govora, način na koji se ljudi obraćaju detetu i stres. Nemoguće je zanemariti i mogući utecaj genetskih predispozicija. Tako će malo dete početi netečno govoriti zbog konstitucije tj. nasljedno stečene predispozicije. No,za nastanak mucanja i njegov razvoj važni su neki drugi uzroci. Ono će se pogoršavati, ne više samo zbog predispozicije, već zbog zbivanja unutar porodice
( to može biti i rođenje brata ili sestre), reakcija sugovornika, pa čak i zbog učenja složenijih jezičnih konstrukcija, kojem je dete te dobi svakodnevno izloženo.

Kako se mucanje leči?

Postoje razni oblici lečenja mucanja. Bilo koja od tih metoda može delom ublažiti mucanje do neke mere, međutim još ujek ne postoji lek koji će sa sigurnošću potpuno izlečiti mucanje. Lečenje, međutim, može sprečiti da razvojno mucanje ne pređe u doživotno. Zbog toga je preporučljivo napraviti procenu govora kod dece koja mucaju duže od šest meseci te kod onih koja mucaju, a to je praćeno različitim oblicima neobičnog ponašanja ili tikova.

Razvojno mucanje se obično leči edukacijom roditelja o preoblikovanju detetove govorne okoline u svrhu smanjenja epizoda mucanja. Roditelje se često ohrabruje na sledeće:

• Osigurati opuštenu kućnu atmosferu koja pruža dovoljne mogućnosti za govor deteta. Često pomaže uspostavljanje određenih termina kada dete i roditelji mogu neometano razgovarati.
• Suzdržati se od kritikovanja detetova govora ili negativnog reagovanja na teškoće u govoru. Roditelji ne bi smeli kažnjavati dete zbog isprekidanog govora ili tražiti da ponavlja tu reč dok je tečno ne izgovori.
• Ne nagovarati dete da govori pred mnogo ljudi.
• Pozorno slušati dok dete govori.
• Govoriti opušteno i polako. Ukoliko roditelj tako govori i dete će često govoriti jednako sporo i opušteno. Ne treba detetu govoriti da uspori s govorom, ili da razmisli što će reći pre no što počne govoriti.
• Treba pričekati da dete izgovori reč do kraja. Ne bi trebalo dopunjavati detetove reči ili misli.
• Potrebno je otvoreno razgovarati s detetom o mucanju ukoliko dete začne tu temu